Zašto helikopter pada kad zavija, kako se koči i kako se sleće a da se ne plati nova mašina.
Ovaj vodič je sastavio štab. Pilotiranje je jedna od retkih stvari u ovoj igri koju je teško naučiti gledajući, a lekcije koje postoje raštrkane su po engleskim snimcima i objavama. Sabrali smo ono što su objavili ljudi koji helikopterom lete u stvarnom životu. Dodali smo podatke iz fajlova igre i iskustvo ljudi iz zajednice. Sve je preneto na naš jezik i složeno redom kojim se uči. Ko je šta rekao, piše na dnu strane.
Baze su oko tri kilometra od zone. Ko krene peške, stiže na kraj priče. Zbog te razdaljine pilot je često najkorisniji čovek u timu, i to ne zato što puca iz vazduha, nego zato što ljude donosi tamo gde treba i onda kad treba.
Prevoz se u ovoj igri plaća. Pilot koji spusti punu ekipu na dobro mesto pa se vrati po sledeću može da zaradi više od većine ljudi na zemlji, a da nije ispalio nijedan metak.
Ima i druga strana. Mašina se plaća iz istog džepa, pa je pilot koji je razbije na prvom drvetu upravo potrošio pare koje je tim mogao da uloži u opremu.
Kolektiv je gore i dole. On menja ugao svih lopatica odjednom, po čemu je i dobio ime. Podrazumevano stoji na Shift za gore i Ctrl za dole.
Ciklična je nagib, i radi samo jednu stvar: naginje disk rotora. Ništa više od toga.
Skretanje okreće nos levo i desno, i tu većina ljudi pogreši na početku. Nos nije volan. Njime se bira gde se gleda, ne kuda se ide.
Ono što je najteže naviknuti, a najviše vredi: sve tri komande rade istovremeno, celo vreme dok se leti. Ne postoji prvo jedno pa drugo. Zbog toga prvih nekoliko minuta izgleda nemoguće, i zbog toga posle nekog vremena prestane da izgleda tako.
Helikopter se drži u vazduhu tako što baca vazduh ispod sebe. Kada se disk nagne, jedan deo te sile prestaje da gura naviše i počinje da vuče u stranu. Ta strana je ono što ga nosi napred, ali uspravnog dela u tom trenutku ima manje nego pre.
Otud i pravilo koje početnicima nikako nije očigledno: nagib nikada nije samo skretanje, nego je uvek i propadanje. Što je nagib jači, to se visina gubi brže, a u jednom trenutku mašina i sama krene u poniranje.
Rešenje postoji u tri oblika, i svaki radi: podići nos, dodati snagu, ili oboje. Ko ne uradi ništa od toga, sleteće ranije nego što je planirao.
Ista pojava ume i da posluži. Kada se ostane visoko a bez brzine, dovoljno je zaroniti nosom. Visina se tada troši, a brzina dobija.
Situacija je uvek ista: dolazi se brzo i nisko, a treba stati. Postupak je kolektiv skroz dole, pa nos gore.
Mera je ceo trik. Ako se nos podigne previše, mašina se popne umesto da uspori. Ako se podigne premalo, nastavlja da tone. Traži se ona sredina u kojoj visina stoji na mestu dok brzina curi.
Od svega u ovom vodiču, ovo je jedina stvar koju vredi vežbati odvojeno i dovoljno dugo da prestane da se o njoj razmišlja. Sve komplikovanije počinje odavde.
Ne mora se stati u mestu. Helikopter može da sleti i klizeći, sa zaostalom brzinom napred ili nazad, pod uslovom da je dovoljno spor. Ako nije, mašina se raspadne pri dodiru.
Spuštanje na kulu ili neku uzvišicu odlično služi kada ekipa treba da završi visoko, ali ima jednu zamku. Bez okolnih tačaka za poređenje oko pogrešno proceni visinu, pa je promašaj gore ili dole češći nego što bi se očekivalo.
Tesna mesta se u zajednici obično izbegavaju, a zapravo su prednost. Daju zaklon i spuštaju ljude tačno tamo gde su potrebni. Jedini uslov je da se zna gde je rep, jer se on iz kabine ne vidi.
Prepreke se rešavaju na dva načina, i oba su ispravna: ili se preskoče, ili se pred njima stane. Improvizacija u letu je ono što najčešće završi kupovinom nove mašine.
Let tik uz oblik terena, iza brda i duž doline, čini mašinu teškom za pronaći i još težom za oboriti. To jeste pravi način da se priđe borbi.
Ali nije način da se putuje, i tu se greši najčešće. Dok se leti dole, ne vidi se ništa osim onoga ispred. Ne zna se gde je gužva, gde gori, ni gde čeka protivnička baterija.
Zato od baze do područja ima smisla leteti visoko i gledati šta se dešava, pa se spustiti tek na prilazu. Većina radi obrnuto, uglavnom zato što nisko letenje bolje izgleda na snimku.
Ideja je jednostavna. Umesto zaustavljanja u pravoj liniji, proleti se pored mesta sletanja i vrati u luku, u obliku slova J. Tako se višak brzine troši kroz zaokret, a u zonu se ulazi sa strane sa koje niko ne gleda.
Pre svega ostalog dolazi jedna računica: što se brže ide, to je zaokret širi i to duže traje dok se energija spusti. O tome se odlučuje pre prilaza, a ne u toku njega.
Kada se priđe blizu, nos ide gore, mašina se naginje i skreće ka mestu sletanja, uz kolektiv onoliko koliko treba da se ne padne i ne poleti.
Kako brzina opada, nagib se pojačava i zaokret steže. Tu se istovremeno troše i brzina i visina, i to je zapravo ceo manevar.
Na kraju, kada je energije ostalo malo, kolektiv ide gore da ublaži propadanje i mašina ulazi u lebdenje tik iznad zemlje. Kada se sve poklopi, helikopter stane tačno gde je trebalo, a niko ga nije čuo kako dolazi.
Prva vežba traži železničku prugu. Leti se nisko, tačno iznad nje, prvo polako pa sve brže. Pruga služi kao linija koja se ne sme napustiti, pa se svaka greška vidi istog trenutka.
Druga je teža, i po oceni ljudi koji ovo predaju, najvrednija. Izabere se kula ili neka uočljiva tačka, drži se ispred nosa i oko nje se leti u krug, sve vreme okrenut ka njoj. Nagibom se drži krug, nosom se drži cilj, a visina, brzina i rastojanje treba da ostanu isti od početka do kraja.
Razlog zbog kog ta vežba toliko vredi je što jedina tera sve tri komande da rade zajedno. Zbog toga se prenosi na sve ostalo, uključujući i gađanje iz vazduha. Što se brže ide, to nagib mora biti agresivniji da bi se ostalo na krugu.
Merilo je konkretno i lako se proverava. Lebdenje na jednom mestu minut dana bez pomeranja, pa krug i sletanje tačno tamo odakle se poletelo. Tri puta zaredom i osnova je tu.
U igri postoji šest letelica. MH-6 je najjeftiniji sa 6.250, AH-6M sa miniganima košta 7.000, UH-1Y je 7.400 a sa miniganima 8.000. AH-6R sa raketama je 12.500, dok je Havoc 18.000.
Poređenje koje najviše govori: jedan razbijen Havoc košta koliko skoro tri MH-6. Zato se vežba na jeftinom, a skupo se uzima tek kada je izvesno da će se vratiti.
Cene su izvučene iz fajlova igre iz zatvorene bete i još nisu proverene na izašlom izdanju.
U igri se skupljaju muzičke kasete i ima ih deset. Devet su strane.
Deseta se zove „Helikopter“, a peva je Fazlija.
Ko ju je i zašto ubacio, ne zna se, ali je to jedina stvar iz našeg kraja u celoj igri. Ako se nađe, red je pustiti je dok se ekipa vozi na zonu.
Njihove lekcije su na engleskom i vredi ih pogledati u celini. Ovde je sadržaj prenet na naš jezik i složen redom kojim se uči, bez onoga što nije moglo da se proveri. Cene letelica su iz fajlova igre. Sve je snimljeno u zatvorenoj beti, pa se model leta u izašlom izdanju može razlikovati. Ako neko iz zajednice zna bolje ili primeti grešku, ispravka je dobrodošla na forumu štaba.
MAXIMUS ▸ WARDOGS